Општина Лапово

Шумадијски округ, регион Шумадије и Западне Србије

Општина Лапово користи грб у три нивоа — мали, средњи и велики — и стег са композицијом штита. Грб је усвојен у марту 2000. године, а аутор је Драгомир Ацовић. У средишту грба је Света Петка (Параскева), заштитница Лапова, а косити крст подсећа на значај места као раскршћа путева и пруга. У употреби је и бела застава са великим грбом у средини.

Блазон

Штит

Штит подељен сребрним коситим крстом: у горњем плавом пољу три златна класа, у бочним зеленим пољима по један златан храстов лист, а у доњем плавом пољу три сребрне траке; преко свега у средини златан штитић са Светом Петком у природним бојама.

Круна

На средњем и великом грбу сребрна бедемска круна без мерлона.

Чувари

На великом грбу десно дивљи вепар златних кљова и црвеног језика, косо рањен у чело златном стрелом, са огрлицом од сребрних оцила, који придржава заставу Србије; лево плави коњ златне гриве, репа и језика, са огрлицом од златног храстовог лишћа, који придржава стег Лапова. На средњем грбу штит уместо чувара окружују златне храстове гране са жировима.

Постамент

Брежуљак обрастао шумом.

Трака

Сребрна трака са натписом „ЛАПОВО”, испод штита на средњем грбу, односно испод постамента на великом.

Стег

Квадратна застава са композицијом штита: бели косити крст, горе у плавом три златна класа, са страна у зеленом златни храстови листови, доле плаво-беле пруге, а у средини златан штитић са Светом Петком.

Симболика и значење

Света Петка (Параскева) је заштитница Лапова. Косити крст указује на то да је Лапово једно од најважнијих саобраћајних раскршћа и железничких чворишта у Србији. Класје представља пољопривреду, храстово лишће шуме, а плаво-беле пруге реку Мораву. Рањени вепар је стари апокрифни грб Србије, касније приписан Шумадији, у којој Лапово лежи. И плава боја коња чувара алудира на Мораву, јер стара реч „морав” значи „тамноплав”.