Обнова хералдике

Шта је Нова

српска хералдика?

Нова српска хералдика назив је за савремени српски хералдички израз који се обликује од почетка деведесетих година XX века. После деценија у којима су градови и општине користили социјалистичке амблеме — штитове са фабрикама, класјем, пејзажима, натписима и датумима — хералдичари окупљени око Српског хералдичког друштва поставили су циљ да територијална, црквена, корпоративна и породична знамења поново буду прави грбови.

Ти грбови граде се по правилима европске хералдике и ослањају на српску средњовековну баштину, илирске грбовнике и државну хералдику Кнежевине и Краљевине Србије. Препознају се по три нивоа грба, бедемским и другим крунама као ознаци ранга, чуварима штита изабраним из српске историје и духовности и по заставама и стеговима изведеним из грба.

Утемељење
Српско хералдичко друштво „Бели орао”, основано 1991.
Ослонац
Средњовековна српска знамења, илирски грбовници, државна хералдика XIX века и европска хералдичка правила
Примена
Грбови градова и општина, епархија, установа и породица
Државни грб
Грб Републике Србије из 2004, у данашњем облику од 2010.
Утемељење

Српско хералдичко друштво „Бели орао”

Српско друштво за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику „Бели орао”, познатије као Српско хералдичко друштво, основано је 1991. године као стручно удружење које систематски проучава грбове, родослове, заставе и одликовања. Друштво је себи поставило задатак да истражи и региструје српско хералдичко наслеђе, створи национални хералдички стандард и терминолошки речник и негује нов, савремен хералдички израз, заснован на најбољој домаћој и европској традицији.

Оснивачи Друштва били су Драгомир Ацовић, Бранко Богдановић, Лазар Герић, Братислав Ђуровић, Светомир Јаковљевић, Радош Љушић, Миладин Марковић, Александар Палавестра, Марко Поповић, Љубомир Стевовић и Радомир Столица. Стручни рад одвија се у колегијумима за хералдику, генеалогију, фалеристику и вексилологију.

Најистакнутије име Нове српске хералдике је Драгомир Ацовић (Београд, 1943), архитекта, историчар уметности и хералдичар, аутор великог броја грбова српских градова и општина и један од аутора савременог државног грба Србије. Међу хералдичким уметницима који грбове цртају по овим начелима истиче се Љубодраг Грујић, аутор грбова многих општина.

Начела

Основна правила

  1. 1

    Штит је основа грба

    Све што грб казује смешта се у штит. У њему нема пејзажа, перспективе, натписа ни година; име носиоца или девиза исписују се на траци испод грба.

  2. 2

    Хералдичке боје и метали

    Користе се метали — злато и сребро — и боје: црвена, плава, зелена, црна и пурпурна. Метал се не ставља на метал, нити боја на боју, како би знамење било читљиво и из даљине.

  3. 3

    Стилизоване фигуре

    Животиње, грађевине и предмети цртају се у хералдичкој стилизацији, тако да буду препознатљиви и на малом штиту, а не као природан призор.

  4. 4

    Три нивоа грба

    Мали грб чини штит са круном, средњи додаје спољне украсе као што су гранчице и трака са именом, а велики грб и чуваре штита, заставе и постамент.

  5. 5

    Круна означава ранг

    Над грбовима градова и општина стоји бедемска круна, чији изглед показује ранг јединице; над грбовима епархија стоји архијерејска митра.

  6. 6

    Застава и стег

    Стег понавља поље штита, а застава носи грб или је изведена из његових боја. Обоје прате грб и усвајају се заједно са њим.

Оцена знамења

Како оцењујемо знамења

Свако знамење у регистру разврстано је према томе колико поштује ова правила — од исправног грба до логотипа. Оцена стоји на врху сваког досијеа, поред назива знамења.

  1. Хералдички исправан грб

    Грб у складу са правилима Нове српске хералдике: штит, хералдичке боје и метали, стилизоване фигуре и правилно спољно знамење.

    120

  2. Грб са хералдичким одступањима

    Хералдички грб са појединим одступањима од правила: у бојама, цртежу фигура, спољном знамењу или натписима.

    32

  3. Псеудохералдички амблем

    Знак у облику штита, али сликан као призор: са пејзажом, натписима, годинама или симболима ван хералдичког језика. Није грб.

    129

  4. Амблем

    Знак слободног облика, најчешће круг, овал или печат, који не подражава грб.

    24