Начела регистра
Регистар није попис знамења једне државе, већ кровна база знамења српског порекла, носиоца и значења — у Србији, региону и расејању. Овде је одређено шта у регистар улази, како се знамења распоређују и по ком мерилу се оцењују.
Шта је српска
хералдика?
Српска хералдика, у смислу овог регистра, обухвата грбове, заставе, стегове, печате и амблеме који су српски по пореклу, по носиоцу или по значењу: оне које носе српске државне и самоуправне заједнице, Српска православна црква, српске установе и породице, као и историјска знамења која су постала део српског памћења.
Српско наслеђе не прати државне границе, али их поштује. Зато регистар знамења бележи према пореклу и значењу, а распоређује их према важећој подели државе у којој се носилац налази. Знамење улази у регистар када испуњава бар једно од шест начела; већина значајних знамења испуњава више њих.
- Предмет
- Грбови, заставе, стегови, печати и амблеми
- Обухват
- Србија, Република Српска, регион и расејање
- Мерило уписа
- Бар једно од шест начела
- Мерило оцене
- Нова српска хералдика
Шест начела
- 1
Носилац
Знамење носи држава, ентитет, град, општина, установа, црква, породица или појединац српског порекла или српске културе.
Србија, Република Српска, Матица српска, Обреновићи
- 2
Заједница
Знамење места или подручја у којем српски народ чини већину или значајан део становништва, или у којем је српска заједница дуго живела и оставила трајан траг.
градови и општине Србије и Републике Српске
- 3
Историја
Историјско знамење српских држава, области, династија, властеле, градова и установа — без обзира на то у којој се држави њихово подручје данас налази.
Немањићи, Бранковићи, Кнежевина и Краљевина Србија
- 4
Вера
Знамење Српске православне цркве, њених епархија, манастира и установа у матици, региону и расејању.
Српска православна црква, Будимска и Бихаћко-петровачка епархија
- 5
Стваралаштво
Знамење које су створили српски хералдичари и уметници или које припада српској хералдичкој школи, ма ком носиоцу било намењено.
грбови Драгомира Ацовића и Љубодрага Грујића
- 6
Идентитет
Знамење трајно уписано у српско историјско памћење, предање и књижевност, и онда када му порекло није српско.
двоглави орао, крст са оцилима, грбови из илирских грбовника
Шта регистар обухвата
У регистар улазе
- државна, покрајинска и ентитетска знамења и знамења градова, општина и градских општина
- историјска знамења држава, области, жупа, војводстава и бановина
- грбови владарских династија, властеле, свештенства и савремених породица
- знамења Српске православне цркве, епархија и манастира
- знамења државних органа, војске, академских, културних, друштвених и привредних установа
- ранија знамења и неусвојени предлози, уз јасну ознаку
Не улазе, осим ако су постала део српске историје
- знамења страних држава и њихових установа
- знамења политичких странака и покрета
- знамења без утврђеног носиоца, порекла или извора
- цртежи који се представљају као званично знамење, а то нису
Изузетак је знамење туђег порекла које је постало део српског памћења — као апокрифни грбови Немањића из илирских грбовника.
Области регистра
Територијална хералдика
Грбови и заставе градова, општина и историјских области Србије и Републике Српске.
Породична хералдика
Грбови владарских династија, племства, свештенства и савремених грађанских породица.
Сакрална хералдика
Знамења Српске православне цркве и њених епархија у матици, региону и расејању.
Институционална хералдика
Знамења државних органа, војске, универзитета и установа културе, удружења, клубова, комора и привредних друштава.
Подручја и називи
Територијална знамења распоређена су по подручјима — државама и ентитетима — и у сваком према његовој званичној административној подели: Србија по регионима и окрузима, Република Српска по регијама Просторног плана.
Називи носилаца наводе се онако како их носилац званично користи, ћирилицом и латиницом. Знамење се приказује у облику који је усвојио надлежни орган; ранија знамења и предлози приказују се одвојено.
Упис у регистар не изражава политички, верски ни територијални став. Регистар бележи хералдичку и историјску чињеницу да знамење припада српском наслеђу — по пореклу, носиоцу или значењу — а не тврдњу о припадности подручја.
Нова српска
хералдика
Мерило по коме регистар оцењује знамења јесте Нова српска хералдика — савремени српски хералдички израз, обновљен од почетка деведесетих година XX века око Српског хералдичког друштва „Бели орао”. Грбови се граде по правилима европске хералдике и ослањају на средњовековну српску баштину, илирске грбовнике и државну хералдику Кнежевине и Краљевине Србије.
Штит је основа грба; користе се хералдичке боје и метали; фигуре су стилизоване; грб има три нивоа — мали, средњи и велики; круна означава ранг; стег и застава изводе се из грба.
Пет оцена
- 120
Хералдички исправан грб
Грб у складу са правилима Нове српске хералдике: штит, хералдичке боје и метали, стилизоване фигуре и правилно спољно знамење.
- 32
Грб са хералдичким одступањима
Хералдички грб са појединим одступањима од правила: у бојама, цртежу фигура, спољном знамењу или натписима.
- 129
Псеудохералдички амблем
Знак у облику штита, али сликан као призор: са пејзажом, натписима, годинама или симболима ван хералдичког језика. Није грб.
- 24
Амблем
Знак слободног облика, најчешће круг, овал или печат, који не подражава грб.
- 6
Логотип
Графички знак визуелног идентитета, заснован на стилизованом цртежу и натпису, без хералдичке основе.
Од предлога до досијеа
- 1
Предлог
Знамење предлаже уредништво, сарадник регистра или посетилац сајта.
- 2
Провера
Проверава се према одлуци о усвајању, статуту, грбовнику, печату или литератури и утврђује које начело знамење испуњава.
- 3
Упис
Знамење добија досије: слике у највећој доступној резолуцији, блазон, оцену, симболику, хронологију и изворе.
- 4
Допуна
Досије се допуњује новим знамењима, ранијим облицима, предлозима и исправкама. Ранија знамења се никада не бришу.