Град Крагујевац
Шумадијски округ, регион Шумадије и Западне Србије
- Носилац
- Град Крагујевац
- Усвојен
- 17. април 1996.
- Аутор
- Драгомир Ацовић
- Округ
- Шумадијски округ
- Регион
- Регион Шумадије и Западне Србије
- Епархија
- Епархија шумадијска
- Званични сајт
- kragujevac.rs
Град Крагујевац користи грб у три нивоа — мали, средњи и велики — и стег, усвојене 17. априла 1996. Знамења је израдило Српско хералдичко друштво, а њихов аутор је Драгомир Ацовић; она су пример нове српске територијалне хералдике. Стег је бео и квадратан, са крагујем на златној храстовој грани и српским крстом са оцилима у горњем углу до копља. Велики грб употпуњују бедемска круна са дијадемом, крагуји као чувари и одликовања изнад круне и испод траке; у пракси се, супротно правилима, најчешће користи само велики грб.
Блазон
Сребрно поље са главом расеченом надвоје: десно у црвеном сребрни крст са четири оцила, лево у црвеном две укрштене сребрне топовске цеви окренуте устима нагоре; у пољу отргнута црна глава вепра златних кљова и црвеног језика, коју црвена стрела косо рањава у чело.
Златна бедемска круна са четири видљива зупца и златном дијадемом украшеном драгим камењем; изнад ње је звезда одликовања.
Два мрка крагуја спремна за узлет, од којих десни држи заставу Србије, а леви стег града. Сваки о плавој траци око врата носи штитић: десни плав са отвореном сребрном књигом златног повеза, а леви црн са три златна стуба и обрнутим сребрним шевроном преко свега.
Зелени брежуљак обрастао шумом.
Сребрна трака са црвеним натписом „КРАГУЈЕВАЦ”, о коју је обешен Орден Светог Саве првог степена.
Бела квадратна застава са мрким крагујем који стоји на одсеченој златној храстовој грани са жировима; у горњем углу до копља српски крст са оцилима (сребрни крст и оцила на црвеном).
Симболика и значење
Глава вепра прободена стрелом један је од најстаријих грбова који су приписивани Србији; од 1804. и устанка, у коме је стекла велику популарност, постала је незванични грб Шумадије. Српски крст са оцилима у глави штита подсећа на то да је Крагујевац у првој половини XIX века био престоница Србије, а укрштене топовске цеви на тополивницу, зачетак модерне српске индустрије. На престоничко раздобље упућује и дијадема на бедемској круни.
Крагуј (кобац) на стегу и као чувар грба подсећа на име града, па је знамење говорно. Штитићи о вратовима чувара означавају Крагујевац као универзитетско средиште (књига) и чувају успомену на стрељано одељење V-3 (црни штитић). Орден Светог Саве првог степена, обешен о траку, граду је доделио Свети архијерејски синод.
