Породична хералдика

Обреновић

Српска кнежевска и краљевска династија

Носилац: Династија Обреновић
Родоначелник: кнез Милош Обреновић
Титуле: Кнез, краљ
Период: 1815–1842. и 1858–1903.

Обреновићи су владали Србијом од Другог српског устанка 1815. до 1842. и поново од 1858. до 1903. године. Под кнезом Милошем Србија је стекла аутономију, под Миланом Обреновићем 1878. независност, а 1882. проглашена је краљевином. Године 1389. и 1815. исписане у штитићу одступање су од хералдичких правила, која натписе у штиту не допуштају.

Блазон

Штит

У црвеном пољу сребрни двоглави орао златних кљунова и ногу, праћен у подножју са два златна љиљана; на грудима орла округли црвени штитић са сребрним крстом између четири сребрна огњила, преко којег је усправни мач и године 1389. и 1815; штитић опкољава златна змија која гризе свој реп, а надвишава га мала круна.

Круна

Над штитом златна круна у облику кубета, украшена бисерима и драгим камењем, са крстом на врху.

Орден

Штит окружује ордењски ланац са наизменичним карикама са орлом и крстом, а у подножју виси ордењски крст.

Велики дворски грб

Под великом краљевском круном плави плашт постављен хермелином; штит, надвишен краљевском круном, придржавају два анђела; испод штита ордењски ланац са крстом.

Девиза краљевског дома

ВРЕМЕ И МОЈЕ ПРАВО (латински TEMPUS ET MEUM JUS).

Стандарта

Поље у српској тробојци оивичено бордуром од троуглова у истим бојама; у средини дворски грб под круном Обреновића, окружен ордењским ланцем.

Симболика и значење

Године 1389. и 1815. повезују Косовски бој и Таковски устанак, представљајући династију као обновитеља српске државности после вековног ропства. Мач на штитићу знак је ослобођења оружјем, а змија која гризе свој реп — вечности и непрекинутости.

Хералдика дома кроз историју

1815–1819Кнез Милош
Вођ Другог српског устанка и први кнез обновљене Србије служио се печатом пре него што је држава добила грб. На Милошевом печату из 1819. штит са крстом и четири оцила лежи под плаштом, а изнад њега, уместо круне, стоји калпак са перјаницом — знак кнеза који влада у оквиру Османског царства. Кнежев печат са натписом „Милош Обреновић, први књаз српски” већ носи штит са крстом и оцилима под плаштом и кнежевском круном, у венцу. Са хатишерифима 1830. и 1833. Србија добија аутономију, а кнежевско знамење своје место.
1835Господар Јован
Милошев брат, господар Јован Обреновић, истакао је грб на прочељу свог конака у Чачку, подигнутог 1835: плави штит са сребрним крстом и четири оцила, под круном, придржавају два златна лава, а изнад је полумесец са звездом. Ретко је сачувано сведочанство о хералдици чланова дома ван владарске линије.
1815–1882Кнежевски дом
Грб Кнежевског дома Обреновића, из времена када је Србија била кнежевина: под кнежевском круном и црвеним плаштом постављеним хермелином црвени штит са белим крстом и четири оцила, преко којег је усправни мач између година 1389. и 1815, у венцу; испод штита трака са геслом. Године Косовског боја и Таковског устанка постаће трајни знак династије.
1839–1868Кнез Михаило
Кнез Михаило, који је владао 1839–1842. и 1860–1868, носио је лични грб изведен из државног: у црвеном штиту под кнежевском круном бели крст са четири оцила, а чувари су златни лав са сабљом и зелена змија; испод штита висе одликовања. Алијансни грбови кнеза Михаила и кнегиње Јулије Хуњади сачувани су на камину у главној дворани дворца у Иванки при Дунаву, у данашњој Словачкој — спој српског грба са грбом угарске племићке породице Хуњади од Кетеља.
1868–1882Кнез Милан IV
Грб кнеза Милана Обреновића IV, који ће 1882. бити проглашен за краља Милана I, бележи зрелу кнежевску хералдику: под плаштом и круном штит са крстом и оцилима, мачем и годинама 1389. и 1815, опкољен зеленом змијом која гризе свој реп, а на траци гесло TEMPUS ET MEUM JUS — „Време и моје право”.
1882Краљ Милан I
Проглашењем краљевине 1882. дом почиње да користи мали грб Краљевског дома: у црвеном штиту под краљевском круном бели двоглави орао, на чијим је грудима овални штитић са мачем између година 1389. и 1815, опкољен златном змијом која гризе свој реп. Краљ Милан I био је и витез шведског Ордена Серафима, па је његов грб насликан и по правилима тог реда — златни двоглави орао у црвеном штиту под краљевском круном, окружен ланцем Ордена Серафима.
1889–1903Краљ Александар
Краљевска стандарта Александра Обреновића, последњег владара из дома, носила је велики грб под плаштом на пољу у српској тробојци, оивиченом бордуром од троуглова. Убиством краља Александра и краљице Драге у Мајском преврату 1903. династија је угашена.