Династију је основао вођ Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе. Кнез Александар Карађорђевић владао је Србијом 1842–1858, краљ Петар I од 1903, а од 1918. Карађорђевићи су владари Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије, до укидања монархије 1945. Велики грб дома приказује српског двоглавог орла, а као чуваре — устанике у народној ношњи.
Блазон
Штит
У црвеном пољу сребрни двоглави орао, златних кљунова, језика и ногу, праћен у подножју са два златна љиљана; на грудима орла црвени штитић са сребрним крстом између четири сребрна огњила.
Круна
Над штитом краљевска круна са црвеном капом.
Чувари
Два српска устаника у народној ношњи, са фесовима: десни у плавој долами са сабљом за појасом, леви у зеленом јелеку и белој фустанели. Сваки држи копље са барјаком — десни златан са црвеним лавом у скоку, леви плав са главом вепра прободеном стрелом.
Плашт
Црвени плашт постављен хермелином, под шатором надвишеним круном.
Девиза
На златној траци: PRIMA SPES MIHI DEUS.
Велики павиљонски грб
Штит као у великом грбу, обе главе орла крунисане хералдичком круном Србије; штит крунисан круном краља Петра I са плавим крином у средини. Чувари су двојица војвода у војводским одеждама XIX века, природних боја и под оружјем, са стеговима у српској тробојци опшивеним златом; стоје на зеленом постаменту са средњовековним флоралним мотивима, са којег пада небескоплава трака са геслом SPES MIHI PRIMA DEUS. Све је заогрнуто крунидбеним плаштом краља Петра I, увезаним златним кићанкама, а изнад павиљона је круна краља Петра I.
Стандарта старешине дома
Квадратно поље у бојама српске тробојке — црвено, плаво и бело — оивичено бордуром од троуглова у истим бојама; у средини грб Дома под краљевском круном, окружен ордењским ланцем.
Симболика и значење
Устаници као чувари штита подсећају на порекло династије из Првог српског устанка, а двоглави орао са крстом и огњилима исказује континуитет са средњовековном српском државом. Глава вепра прободена стрелом на левом барјаку стари је хералдички знак Трибалије, којим се у грбовницима раног новог века означавала Србија.
Хералдика дома кроз историју
1804–1813Вожд Карађорђе
Пре сваког грба династије стоји вождов печат из Првог српског устанка. Овални штит са вождевим монограмом надвишен је круном и витешким шлемом, из којег излази рука са исуканом сабљом, а око штита су трофеји — барјаци, копља, пушке, топови, добош и ђулад. Боје на реконструкцији узете су са устаничких застава: то је знамење војсковође и вође народа, а не владара по рођењу.
1842–1858Кнежевски дом
Под кнезом Александром, сином вождовим, дом добија грб кнежевског достојанства. Сачуван на посмртници кнежевића Андрије, кнежевог сина, приказује штит са крстом и четири оцила под кнежевском круном, који придржавају двојица устаника у ношњи са фесовима, са барјацима у српским бојама на којима је глава вепра; све је под црвеним плаштом постављеним хермелином. Устаници као чувари штита остају знак династије до данас — подсећање да је дом поникао из устанка.
пре 1903Кнез Петар у изгнанству
Пре ступања на престо кнез Петар Карађорђевић носио је на личном печату штит са крстом и четири оцила, на чијој је попречној греди уписана година 1804 — година устанка којим је његов дед подигао династију — под кнежевском круном. Година у штиту је одступање од хералдичких правила, али јасно исказује програм: повратак дома везује се за слободарско наслеђе.
1919–1922Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Уједињењем 1918. Карађорђевићи постају владарски дом нове државе. Први грб Краљевине СХС, у употреби од 1919. до 1922, задржава српског двоглавог орла под краљевском круном и плаштом, а у штиту на грудима орла српском крсту са оцилима придружује хрватску шаховницу и знамење Словеније.
1918–1941Грб Дома Југославије
Дворски грб југословенског раздобља сабира знамења народа уједињене краљевине у једном овалном штиту: српски крст са оцилима, хрватску шаховницу и плавог крањског орла као знамење Словеније, под краљевском круном и окружене ордењским ланцем.
1937–1941Стандарта краља Југославије
Краљевска стандарта из 1937: на црвеном квадратном пољу бели двоглави орао под краљевском круном, са штитом у којем су српски, хрватски и словеначки грб, а поље оивичава бордура од троуглова у плавој, белој и црвеној боји. Стандарта се истицала где год је краљ боравио — на двору, броду или возилу.
савременоДворски грбови и стандарта старешине
Савремену хералдику Краљевског дома уредио је хералдички уметник Дома Љубодраг Грујић. Велики павиљонски грб има штит крунисан круном краља Петра I са плавим крином у средини, а чувари су двојица војвода у одеждама XIX века, са стеговима у српској тробојци; све је заогрнуто крунидбеним плаштом краља Петра I, а на траци је гесло Spes mihi prima Deus. Стандарта старешине Дома, изведена из стандарте краља Србије из 1917, има поље у српској тробојци оивичено бордуром од троуглова у истим бојама, а у средини српски грб под круном, окружен ордењским ланцем; са малим дворским грбом употпуњује тај систем.
савременоГрбови чланова Краљевског дома
Правилник Краљевског дома прописује систем разлика: краљ, као старешина Дома, носи пун грб, а синови и кћери, према реду рођења, грб са одговарајућим хералдичким разликама, тако да се из сваког грба чита место носиоца у породици.
XX векКраљевићи Томислав и Андреј
Синови краља Александра I, краљевићи Томислав (1928–2000) и Андреј (1929–1990), носили су истоветне личне грбове: штит са српским и хрватским знамењем, под круном, који придржавају два сокола на травнатом подножју.
XX–XXI векКнез Павле и кнежевска грана
Млађа линија дома, од кнеза Арсена, брата краља Петра I, носи титулу кнежева од Србије и Југославије, без права наслеђа престола. Њени лични грбови имају црвени штит са белим двоглавим орлом, на чијим је грудима црвени штит са белим крстом и четири оцила, а око штита златну бордуру — знак млађе гране. Српска краљевска круна налази се само на грбовима кнеза Павла, намесника 1934–1941, и његове деце, кнеза Александра (1924–2016) и кнегиње Јелисавете; потомци кнеза Александра носе златну краљевску хералдичку круну. Грб кнеза Павла још носи на грудима орла и хрватско знамење, а кнез Александар је 2006. уклонио хрватско и словеначко знамење са свог грба и уредио знамења за своје потомке. Кнегиња Јелисавета, као жена, носи грб у ромбу, са траком на којој је гесло „Служба је љубав на делу”.
1973Венчани грб
Венчани (алијансни) грб кнеза Александра и кнегиње Барбаре од Лихтенштајна, који су се венчали 1973, спаја грб кнежевске гране Карађорђевића са грбом кнежевског дома Лихтенштајна.
XXI векСинови кнеза Александра
Синови кнеза Александра носе грбове са златном краљевском хералдичком круном и разликама које показују ред рођења; кнез Димитрије старешина је кнежевске гране од очеве смрти 2016.
XXI векКнез Филип
Мали грб кнеза Филипа, сина престолонаследника Александра, нацртао је хералдички уметник Краљевског дома Љубодраг Грујић: у црвеном штиту бели двоглави орао са штитом на грудима у којем је крст са четири оцила, а у дну два крина, под краљевском круном.
