Велики грб — Општина Владичин Хан
Велики грб
СХ-Т-0167-04
Територијална хералдика

Општина Владичин Хан

Пчињски округ, регион Јужне и Источне Србије

Регистрациони код
СХ-Т-0167
Носилац
Општина Владичин Хан
Идејно решење
Немања Милосављевић, архитекта и теолог
Округ
Пчињски округ
Регион
Регион Јужне и Источне Србије
Епархија
Епархија врањска
Званични сајт
vladicinhan.org.rs

Скупштина општине Владичин Хан усвојила је Одлуку о изгледу и употреби симбола општине, којом је општина добила хералдички грб у три нивоа — основни (мали), средњи и велики — и квадратни стег. Нови грб заменио је дотадашњи псеудохералдички амблем.

Аутор идејног решења је архитекта и теолог Немања Милосављевић.

Блазон

Основни грб

У сребрном штиту плави стуб и плава таласаста греда, а преко њих златна архијерејска митра и, иза ње, архијерејски жезал и патерица, златни, укрштени.

Средњи грб

Штит надвишен златном бедемском круном без мерлона, окружен венцем од грана цера и букве, са белом траком и натписом „Владичин Хан”.

Велики грб

Штит са бедемском круном придржавају десно Свети кнез Лазар, са макетом цркве Светог кнеза Лазара у Владичином Хану и заставом Србије, а лево владика Пајсије у монашкој одежди, са макетом хана и заставом општине на копљу са крстом. Стоје на стеновитим узвишењима Грделичке клисуре, између њих тече Морава, а иза је планина Кукавица. Испод је трака са натписом „1207 — Владичин Хан — 1878”.

Стег

Квадратни стег који понавља поље штита: на сребрној основи плави стуб и таласаста греда, а преко њих златна митра, жезал и патерица.

Симболика и значење

Плави стуб представља Јужну Мораву, а таласаста греда њене притоке Врлу и Калиманку; заједно образују крст, какав чини и ушће ових река на подручју општине, и уједно означавају православну веру. Архијерејска знамења подсећају на владику Пајсија, по коме општина носи име.

Бедемска круна без мерлона одговара општинама од 10.000 до 25.000 становника, а венац од цера и букве шумовитом и брдовитом подручју. Свети кнез Лазар је заштитник вароши, чијом сликом доминира црква њему посвећена; владика Пајсије, са макетом хана, подсећа на настанак насеља као конака за путнике и каравање. Година 1207. означава улазак овог подручја у средњовековну српску државу Немањића, а 1878. у савремену Србију.

Ранија знамења

  1. до 2016.Раније знамење

    Амблем истоветан ономе из 2016, осим што је на почасном месту штита имао мали грб Србије — двоглавог белог орла са штитом са четири оцила. Пошто хералдичка правила не допуштају употребу државног грба у знамењима локалне самоуправе, амблем је 2016. године незванично измењен.

  2. од 2016.Амблем без државног грба

    Псеудохералдички амблем: у глави штита на црвеном пољу име општине; у дну таласи Јужне Мораве и бела конструкција Старог моста, изнад моста, на зеленој основи, плодови крушке и јабуке, а над њима четвртина плавог зупчаника, симбол индустрије, из које се шири сребрни зракасти сноп. Застава је имала сребрну основу са амблемом у средини.

Насеља 51

  • Балиновце
  • Бачвиште
  • Белановце
  • Белишево
  • Богошево
  • Брестово
  • Владичин Хан
  • Врбово
  • Гариње
  • Горње Јабуково
  • Грамађе
  • Декутинце
  • Доње Јабуково
  • Дупљане
  • Житорађе
  • Зебинце
  • Јагњило
  • Јастребац
  • Јовац
  • Калиманце
  • Кацапун
  • Козница
  • Копитарце
  • Костомлатица
  • Кржинце
  • Кукавица
  • Куново
  • Лебет
  • Лепеница
  • Летовиште
  • Љутеж
  • Мазараћ
  • Манајле
  • Мањак
  • Мртвица
  • Островица
  • Полом
  • Прекодолце
  • Прибој
  • Равна Река
  • Рдово
  • Репинце
  • Репиште
  • Ружић
  • Солачка Сена
  • Срнећи Дол
  • Стубал
  • Сува Морава
  • Теговиште
  • Урвич
  • Џеп

Извори