
СХ-Т-0167-04Општина Владичин Хан
Пчињски округ, регион Јужне и Источне Србије
- Регистрациони код
СХ-Т-0167- Носилац
- Општина Владичин Хан
- Идејно решење
- Немања Милосављевић, архитекта и теолог
- Округ
- Пчињски округ
- Регион
- Регион Јужне и Источне Србије
- Епархија
- Епархија врањска
- Званични сајт
- vladicinhan.org.rs
Скупштина општине Владичин Хан усвојила је Одлуку о изгледу и употреби симбола општине, којом је општина добила хералдички грб у три нивоа — основни (мали), средњи и велики — и квадратни стег. Нови грб заменио је дотадашњи псеудохералдички амблем.
Аутор идејног решења је архитекта и теолог Немања Милосављевић.
Блазон
У сребрном штиту плави стуб и плава таласаста греда, а преко њих златна архијерејска митра и, иза ње, архијерејски жезал и патерица, златни, укрштени.
Штит надвишен златном бедемском круном без мерлона, окружен венцем од грана цера и букве, са белом траком и натписом „Владичин Хан”.
Штит са бедемском круном придржавају десно Свети кнез Лазар, са макетом цркве Светог кнеза Лазара у Владичином Хану и заставом Србије, а лево владика Пајсије у монашкој одежди, са макетом хана и заставом општине на копљу са крстом. Стоје на стеновитим узвишењима Грделичке клисуре, између њих тече Морава, а иза је планина Кукавица. Испод је трака са натписом „1207 — Владичин Хан — 1878”.
Квадратни стег који понавља поље штита: на сребрној основи плави стуб и таласаста греда, а преко њих златна митра, жезал и патерица.
Симболика и значење
Плави стуб представља Јужну Мораву, а таласаста греда њене притоке Врлу и Калиманку; заједно образују крст, какав чини и ушће ових река на подручју општине, и уједно означавају православну веру. Архијерејска знамења подсећају на владику Пајсија, по коме општина носи име.
Бедемска круна без мерлона одговара општинама од 10.000 до 25.000 становника, а венац од цера и букве шумовитом и брдовитом подручју. Свети кнез Лазар је заштитник вароши, чијом сликом доминира црква њему посвећена; владика Пајсије, са макетом хана, подсећа на настанак насеља као конака за путнике и каравање. Година 1207. означава улазак овог подручја у средњовековну српску државу Немањића, а 1878. у савремену Србију.








