Град Сремска Митровица
Сремски округ, регион Војводине
- Носилац
- Град Сремска Митровица
- Усвојен
- 7. јул 1967. (поново 1999.)
- Аутор
- Енес Мундић
- Одлука
- Статут општине Сремска Митровица („Службени лист општина Срема”, бр. 13/99), којим је амблем поново усвојен у непромењеном облику
- Округ
- Сремски округ
- Регион
- Регион Војводине
- Епархија
- Епархија сремска
- Званични сајт
- sremskamitrovica.rs
Град Сремска Митровица користи амблем у облику штита и белу заставу са амблемом у средини, најчешће у усправном, издуженом облику. Амблем је осмислио сликар Енес Мундић, надахнут старим градским грбовима, а усвојен је 7. јула 1967. уместо традиционалног грба и у истом облику поново потврђен општинским статутом 1999. године. Средишња фигура, ратник са копљем и штитом у капији тврђаве, у статуту је описана као римски војник, док латински натпис „CIVITAS SANCTI DEMETRII” упућује на Светог Димитрија.
Опис знамења
Штит са црним рубом и црном главом у којој је бели натпис „СРЕМСКА МИТРОВИЦА”; у белом пољу три зелене хумке, од којих највиша на врху носи златни пламен, а испод њих смеђи зупчасти бедем римске тврђаве са лучном капијом, у којој на зеленој полулопти стоји ратник у оклопу, са копљем и штитом. У дну зелено тло пресечено сребрном таласастом линијом реке, а преко њега у луку црни натпис „CIVITAS SANCTI DEMETRII”. Боје хумки, бедема, тла и реке утврђене су још 1967. године.
Бела застава са амблемом у средини, најчешће усправна и издужених пропорција; подаци о прописаној размери нису познати. Користе се и водоравна и усправна варијанта са грбом и именом града.
Симболика и значење
Према статуту, три хумке, од којих једна носи пламен, симбол су борбе и палих жртава, римска тврђава и војник са штитом и копљем подсећају да град лежи на остацима римског Сирмијума, а зелено тло са таласастом линијом представља сремска поља и реку Саву.
Латински натпис „CIVITAS SANCTI DEMETRII” значи „Град Светог Димитрија”. Свети Димитрије Сремски, војник и мученик из IV века, пострадао је у Сирмијуму у време цара Максимијана. Његов култ се брзо проширио: почетком V века префект Илирика подигао му је цркве у Сирмијуму и Солуну, а данас су му на Балкану посвећене стотине храмова и сматра се заштитником Београда.
