Велики грб — Општина Пријепоље
Велики грб
Територијална хералдика

Општина Пријепоље

Златиборски округ, регион Шумадије и Западне Србије

Хералдички исправноПрикажи на мапи
Носилац
Општина Пријепоље
Аутор
Драгомир Ацовић
Округ
Златиборски округ
Регион
Регион Шумадије и Западне Србије
Епархија
Епархија милешевска
Званични сајт
prijepolje.ls.gov.rs

Општина Пријепоље користи грб у три нивоа — мали, средњи и велики — и стег, које је израдило Српско хералдичко друштво; према списку друштва аутор је Драгомир Ацовић. Четвороделни штит смењује црвена поља са сребрним двоглавим орловима и плава поља са златним крунама, а деле га сребрна греда и усправне златне таласасте траке. У великом грбу штит придржавају два седећа анђела по узору на милешевског Белог анђела, а у подножју је планина са печатом Светог Саве и годином 1332.

Блазон

Штит

Штит подељен на четвртине трима усправним златним таласастим тракама — широм у средини и двема ужим уз њу — и сребрном гредом: у првом и четвртом, црвеном пољу сребрни двоглави орао са златним кљуновима и ногама, у другом и трећем, плавом пољу златна круна.

Круна

Сребрна бедемска круна са три видљива зупца; у средњем грбу штит окружују златне гранчице.

Чувари

Два крилата анђела са ореолима, у сребрнастим хаљинама, изведена према фресци Белог анђела из манастира Милешеве, који седе на златним постољима; десни држи тробојку Србије, а леви стег општине.

Постамент

Златна планина обрасла шумом, са четвртастим каменом на коме је утиснут печат Светог Саве.

Трака

Сребрна трака са натписом „ПРИЈЕПОЉЕ” и две бочне траке са годином 1332.

Стег

Стег обрубљен златом, који у целини понавља штит: сребрне двоглаве орлове и златне круне у четвртинама, сребрну греду и усправне златне таласасте траке.

Симболика и значење

Сребрни двоглави орао на црвеном знак је српске средњовековне државе, а златна круна на плавом преузета је из историјског грба Котроманића и подсећа на „двоструки венац” краља Твртка I. Чувари су изведени из фреске Белог анђела у Милешеви, а златна шумовита планина у подножју упућује на Златар. Печат на камену припада Светом Сави, чије су мошти некада почивале у Милешеви, а година 1332. је најстарији познати помен Пријепоља.

Насеља 80

  • Аљиновићи
  • Балићи
  • Баре
  • Бискупићи
  • Бјелахова
  • Брајковац
  • Брвине
  • Бродарево
  • Буковик
  • Виницка
  • Врбово
  • Гојаковићи
  • Горње Бабине
  • Горње Горачиће
  • Горњи Страњани
  • Гостун
  • Грачаница
  • Гробнице
  • Дивци
  • Доње Бабине
  • Доњи Страњани
  • Дренова
  • Душманићи
  • Ђурашићи
  • Забрдњи Тоци
  • Завинограђе
  • Залуг
  • Заступ
  • Звијезд
  • Ивање
  • Ивезићи
  • Избичањ
  • Јабука
  • Јунчевићи
  • Камена Гора
  • Караула
  • Карошевина
  • Каћево
  • Кашице
  • Ковачевац
  • Копривна
  • Косатица
  • Кошевине
  • Крушево
  • Кучин
  • Лучице
  • Матаруге
  • Међани
  • Мијани
  • Мијоска
  • Милаковићи
  • Милешево
  • Милошев До
  • Миљевићи
  • Мрчковина
  • Мушковина
  • Ораовац
  • Орашац
  • Осоје
  • Оштра Стијена
  • Поткрш
  • Поток
  • Правошево
  • Прањци
  • Пријепоље
  • Расно
  • Ратајска
  • Седобро
  • Сељане
  • Сељашница
  • Скокуће
  • Слатина
  • Сопотница
  • Ташево
  • Хисарџик
  • Хрта
  • Црквени Тоци
  • Чадиње
  • Чаушевићи
  • Џурово

Извори