Велики грб — Српска православна црква
Велики грб
СХ-С-0001-01
Сакрална хералдика

Српска православна црква

Аутокефална помесна црква

Регистрациони код
СХ-С-0001
Статус
Патријаршија
Седиште
Београд / Пећка Патријаршија
Основана
1219. (аутокефалност)
Заштитник
Свети Сава
Аутор грба
Срећко Никитовић (1937)
Стандардизација
2019, поводом 800 година аутокефалности

Блазон

Штит

Подељен водоравно: у горњем, плавом пољу, десно кула Светог Саве у Хиландару, лево црква манастира Пећке патријаршије, обе сребрне; у доњем, сребрном пољу, златни крст између четири златна огњила.

Око штита

Панагија Светог Саве — архијерејски ланац са медаљонима икона.

Круна

Над штитом златна архијерејска круна.

Плашт

Патријарашки плашт порфирне боје, са златним ресама и кићанкама, под великом митром; иза плашта десно двоструки златни крст, лево архијерејски жезал.

Застава

Водоравна црвено-плаво-бела тробојка са златним крстом између четири златна огњила у средини.

Стег

Тробојно поље са великим грбом Цркве у средини, оивичено бордуром од наизменичних црвених, плавих и белих квадрата и златном линијом са угаоним мотивима.

Симболика и значење

Кула Светог Саве у Хиландару и црква Пећке патријаршије представљају два темеља српске Цркве — светосавско монаштво и патријаршијски престо. Крст са четири огњила у сребрном пољу традиционални је знак српског народа и Цркве.

Штит обавија Панагија Светог Саве, а над њим је архијерејска круна; патријарашки плашт порфирне боје, двоструки крст и жезал означавају патријаршијско достојанство. Грб је 1937. израдио Срећко Никитовић, а стандардизован је 2019. године, на захтев Српске православне цркве, поводом прославе 800 година аутокефалности.

Ранија знамења

  1. 1937Историјски грб

    Званични грб Српске православне цркве према решењу Срећка Никитовића.

  2. XX векРељеф

    Уметнички приказ грба Патријаршије.

Предлози и неусвојена решења

Извори