Велики грб — Република Србија
Велики грб
Територијална хералдика

Република Србија

  1. Исправан грб
  2. Грб са одступањима
  3. Псеудохералдички амблем
  4. Амблем

Хералдички исправан грб. Грб у складу са правилима Нове српске хералдике: штит, хералдичке боје и метали, стилизоване фигуре и правилно спољно знамење. Како оцењујемо знамења

Носилац
Република Србија
Препоручен
17. август 2004. (Препорука Народне скупштине о коришћењу грба, заставе и химне)
Усвојен
19. мај 2009. (Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, „Службени гласник РС”, бр. 36/2009)
Изворник
Уредба Владе о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне, новембар 2010.
Аутори
Ернст Крал (цртеж из 1882), Љубодраг Грујић и Драгомир Ацовић (изворник из 2010)
Званични сајт
srbija.gov.rs

Република Србија има Велики и Мали грб и заставу у два облика, државну и народну. Грб понавља решење Краљевине Србије које је 1882. нацртао аустријски хералдичар Ернст Крал: Народна скупштина препоручила га је 17. августа 2004, а Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне од 19. маја 2009. постао је државни грб уместо амблема наслеђеног из социјалистичког раздобља.

По усвајању закона први пут су израђени изворници Великог и Малог грба и заставе. Посао је поверен хералдичару Љубодрагу Грујићу, уз сарадњу Драгомира Ацовића, председника Српског хералдичког друштва „Бели орао”, а Влада их је утврдила уредбом у новембру 2010. Цртеж из 2004. и даље се среће на обележјима Војске Србије, у личним картама и на појединим државним документима.

Блазон

Штит

На црвеном штиту сребрни двоглави орао, златно оружан, златних језика и ногу, праћен у подножју са два златна крина. На грудима орла црвени штитић са сребрним крстом између четири иста таква оцила, окренута бридовима ка усправној греди крста.

Круна

Над штитом златна краљевска круна.

Плашт

У Великом грбу штит лежи на порфири од пурпура постављеној хермелином, са златним ресама и гајтанима, крунисаној истом круном.

Застава

Државна застава је тробојка од три водоравна поља истих висина — црвеног, плавог и белог, одозго надоле — у размери 3:2, са Малим грбом чије је средиште помакнуто ка копљу за седмину дужине заставе. Народна застава је иста тробојка без грба.

Симболика и значење

Двоглави орао потиче из владарске хералдике Немањића, а крст са четири оцила најпрепознатљивији је српски хералдички знак, познат од позног средњег века. Кринови у подножју штита преузети су из грба Краљевине Србије. Боје заставе прате тробојку која се као народна застава користи од 1835. године.

Изворник из 2010. донео је неколико уочљивих промена у цртежу: оцила су добила облик ћириличног слова С, перје орла нацртано је јасније и са мање детаља, а језик орла обликован је у духу српске хералдике.

Ранија знамења

  1. 1947–2004Амблем Социјалистичке Републике Србије

    У социјалистичком раздобљу Србија је уместо грба користила амблем који је осмислио сликар Ђорђе Андрејевић Кун: штит са четири оцила, али без крста, у венцу од житног класја и храстовог лишћа, са излазећим сунцем, зупчаником у дну, петокраком звездом на врху и црвеном траком са годинама 1804. и 1941. Амблем је остао у употреби и после распада Југославије, све до препоруке Народне скупштине из 2004. године.

  2. 2004–2010Цртеж грба из 2004.

    Први цртеж обновљеног грба, у употреби од препоруке Народне скупштине до утврђивања изворника 2010. године.

Извори

  • Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, „Службени гласник РС”, бр. 36/2009