Република Србија
- Исправан грб
- Грб са одступањима
- Псеудохералдички амблем
- Амблем
- Логотип
Хералдички исправан грб. Грб у складу са правилима Нове српске хералдике: штит, хералдичке боје и метали, стилизоване фигуре и правилно спољно знамење. Како оцењујемо знамења
- Носилац
- Република Србија
- Препоручен
- 17. август 2004. (Препорука Народне скупштине о коришћењу грба, заставе и химне)
- Усвојен
- 19. мај 2009. (Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, „Службени гласник РС”, бр. 36/2009)
- Изворник
- Уредба Владе о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне, новембар 2010.
- Аутори
- Ернст Крал (цртеж из 1882), Љубодраг Грујић и Драгомир Ацовић (изворник из 2010)
- Званични сајт
- srbija.gov.rs
Република Србија има Велики и Мали грб и заставу у два облика, државну и народну. Грб понавља решење Краљевине Србије које је 1882. нацртао аустријски хералдичар Ернст Крал: Народна скупштина препоручила га је 17. августа 2004, а Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне од 19. маја 2009. постао је државни грб уместо амблема наслеђеног из социјалистичког раздобља.
По усвајању закона први пут су израђени изворници Великог и Малог грба и заставе. Посао је поверен хералдичару Љубодрагу Грујићу, уз сарадњу Драгомира Ацовића, председника Српског хералдичког друштва „Бели орао”, а Влада их је утврдила уредбом у новембру 2010. Цртеж из 2004. и даље се среће на обележјима Војске Србије, у личним картама и на појединим државним документима.
Блазон
На црвеном штиту сребрни двоглави орао, златно оружан, златних језика и ногу, праћен у подножју са два златна крина. На грудима орла црвени штитић са сребрним крстом између четири иста таква оцила, окренута бридовима ка усправној греди крста.
Над штитом златна краљевска круна.
У Великом грбу штит лежи на порфири од пурпура постављеној хермелином, са златним ресама и гајтанима, крунисаној истом круном.
Државна застава је тробојка од три водоравна поља истих висина — црвеног, плавог и белог, одозго надоле — у размери 3:2, са Малим грбом чије је средиште помакнуто ка копљу за седмину дужине заставе. Народна застава је иста тробојка без грба.
Симболика и значење
Двоглави орао потиче из владарске хералдике Немањића, а крст са четири оцила најпрепознатљивији је српски хералдички знак, познат од позног средњег века. Кринови у подножју штита преузети су из грба Краљевине Србије. Боје заставе прате тробојку која се као народна застава користи од 1835. године.
Изворник из 2010. донео је неколико уочљивих промена у цртежу: оцила су добила облик ћириличног слова С, перје орла нацртано је јасније и са мање детаља, а језик орла обликован је у духу српске хералдике.