Велики грб — Град Бијељина
Велики грб
Територијална хералдика

Град Бијељина

Регија Бијељина, Република Српска

Носилац
Град Бијељина
Усвојен
2. фебруар 1994.
Нивои грба
велики, средњи и мали
Регија
Регија Бијељина
Ентитет
Република Српска
Званични сајт
gradbijeljina.org

Грб Бијељине усвојен је 2. фебруара 1994, у три нивоа — великом, средњем и малом. Ослања се на традицију европске хералдике и на трајне симболе Семберије.

Блазон

Штит

У плавом, благо зашиљеном штиту, између два суочена сребрна голуба црвених ногу, подигнутих и приближених крила, сребрна силуета крстом надвишене куполе над тамбуром манастира Тавне, која се уздиже из сребрне стопе; у стопи повишена црвена греда ослоњена на исти такав стуб.

Круна

Златна бедемска круна са четири видљива мерлона, знак града са више од сто хиљада становника; у средини круне златан ризалит главне фасаде Скупштине града.

Чувари

Десно Филип Вишњић у народном оделу, са гуслама на грудима, лево кнез Иво од Семберије са врећом новца, у природним бојама; уз њих копља са заставама Републике Српске и Бијељине, опшивеним златним ресама, са златним голубом на врху.

Постамент

Травом обрасла равница; уз штит златни клас пшенице и златни клип кукуруза; у дну бела трака са натписом „БИЈЕЉИНА”.

Застава

Плави стег са садржином штита: два сребрна голуба око беле куполе са крстом, а у дну црвено-беле таласасте греде.

Симболика и значење

Манастир Тавна је најстарија светиња краја, голубови знак мира, а чувари — гуслар Филип Вишњић и кнез Иво од Семберије, који је откупљивао робље — две најпознатије личности семберијске историје. Класје пшенице и кукуруз говоре о плодној равници.