Srpska Heraldika

Општина Сурдулица

ОПШТИНА

НОСИЛАЦ

Општина Сурдулица

УСВОЈЕН

2002. године

АУТОР

Драгомир Ацовић

ОПИС

СТЕГ

Парафраза апокрифног грба Мрњавчевића

КРУНА

Златна бедемска круна одговара територијама са 25 – 50.000. житеља

ШТИТ

На белом пољу црвени крст. Преко крста плави двоглави орао, а преко орла сребрни 12-латични цвет. 

ДРЖАЧИ

Два сокола

ПОСТАМЕНТ

Планински пејзаж и таласи

МОТО

Ћирилично „Сурдулица“

Општина Сурдулица користи хералдичка знамења у три нивоа и хералдички стег, у потпуности у складу са правилима Нове српске хералдике. Знамења су званично усвојена 2002 године, а аутор је Драгомир Ацовић, тадашњи председник Српског хералдичког друштва.

Грб евоцира витештво и мучеништво Сурдулице путем крста Св. Великомученика и Победоносца Георгија, коме је посвећена и црква у Сурдулици. У хералдици се таквим крстом сматра црвени крст на белом пољу. Плави двоглави орао подсећа на државност српског народа и на трећу хералдичку боју у апокрифном грбу Мрњавчевића, истовремено евоцирајући и боје народне заставе. Сребрни 12-латични цвет преузет је са крста који се налазио над улазом у костурницу пострадалих у рату 1914 – 1918. Златна бедемска круна одговара територијама са 25 – 50.000. житеља. Соколи су ендемске птице ових крајева, и подсећају на соколарску традицију подручја. Стег Титулара је у ствари парафраза апокрифног грба Мрњавчевића. Планински пејзаж и таласи подсећају на планинске врхове око Сурдулице и на воде сурдуличких река и оба језера.

МАЛИ ГРБ

СРЕДЊИ ГРБ

ВЕЛИКИ ГРБ

СТЕГ

МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Алакинце – Бацијевце – Биновце – Битврђа – Божица – Власина Округлица – Власина Рид – Власина Стојковићева – Вучаделце – Горње Романовце – Грознатовци – Дањино Село – Дикава – Доње Романовце – Драјинци – Дуги Дел – Дугојница – Загужање – Јелашница – Калабовце – Кијевац – Клисура – Колуница – Кострошевци – Лескова Бара – Масурица – Мачкатица – Ново Село – Паља – Рђавица – Стајковце – Стрезимировци – Сувојница – Сурдулица – Сухи Дол – Топли До – Топли Дол – Троскач – Ћурковица – Бело Поље – Горња Козница