Породична хералдика и
вексилологија

Породична хералдика је настала пре свега у оквиру титуларне хералдике. Грбови су се додељивали носиоцу титуле, па су тако знамења била наслеђивана, као што су биле и титуле, током директне непрекинуте мушке линије. Иако је, наравно, примарни корпус српске хералдичке историје настао и постојао у средњем веку, део српског племства добија своја хералдичка знамења током осамнаестог и деветнаестог века у оквиру Аустро-угарске монархије и пре свега регије познате под називом Војна крајина. 

У савремено доба, обновом српске краљевине поново се успоставља породична српска хералдика, али падом монархије и развитком комунизма сваки вид хералдике, укључујући и породичну био је занемарен и прекинут. Демократизацијом друштва и оснивањем Српског хералдичког друштва постепено се формира Нова српска хералдика, а повратком краљевске породице Карађорђевић се поново уводе елементи монархистичке хералдике. Данас, породична хералдика поново добија на значају. Посебно се види велика заинтересованост за праћење традиционалних хералдичких начела међу српском дијаспором у иностранству, при чему су најизраженије заједнице у Немачкој, Аустији и Аустралији.