Општина Босилеград

bosilegrad.rs

ОПШТИНА
НОСИЛАЦ	Општина Босилеград
ОПИС
СТЕГ	Плава златна и зелена тробојка
ЗАСТАВА	Застава је тробојка плаве, златне и зелене боје са три водоравна поља од којих су плава и зелена једнаке ширине, а средишњи златни је за половину ужи
ЧЕЛЕНКА	Штит у плавој и црвеној боји са приказом зграде општине Босилеград, окружен са по три жута листа храста
ШТИТ	На глави штита приказана је књига са отвореним страницама, на левој страни са карактеристичним словима српске азбуке, а са десне стране су карактеристична слова бугарске азбуке. Испод књиге у средини штита је приказ цркве Свете тројице, а у дну шита је приказ планине Бесна Кобила, оивичена са две зелене гранчице храста.
ДРЖАЧИ	Лавовски пар златне боје држе с једне стране заставу Србије и са друге стране заставу Босилеграда.
ПОСТАМЕНТ	Постамент представља црну ромбоидну површину.
МОТО	У средишњем делу је исписано име града „Врање“, на левој страни свитка исписана је 1207. година, а на десној страни 1878. Година.

Блазон Грба Општине има: два симетрична лава који садржи српски средњовековни штит, а преко њега две зелене гранчице храста, између којих је приказана планина Бесна Кобила, а изнад исте стоји црква Свете тројице. На глави штита приказана је књига са карактеристичним словима српске азбуке, а са друге стране су карактеристична слова бугарске азбуке, што показује да бугарска национална мањина у Србији поред српске азбуке изучава и бугарску азбуку као и матерњи језик. Сам штит је приказан у бојама заставе Републике Србије, тако што је оивичен црвеном лентом, плаво поље и бела књига. Лавовски пар стоји на шареној подлози, који држе с једне стране заставу Србије и са друге стране заставу Босилеграда. Између самих копља налази се мали штит у коме је приказана зграда општине Босилеград, окружена са три жута храстова листа. Мали штит приказан је у плавој, белој и црвеној боји. У централном делу испод великог штита на шареној подлози стоји црвена трака са натписом «Босилеград». Грб општине Босилеград одражава историјска, географска, културна, етичка и традиционална обележја Босилеграда.

СТЕГ

ЗАСТАВА

Иако већ има свој хералдички стег, Босилеград уставом уводи коришћење и заставе, под следећим објашњењем: “Застава Општине је правоугаонастог облика еколошких боја; плава, жута и зелена трака. У средини заставе налази се грб Општине Босилеград. “

ПРЕДЛОЖЕНА ЗНАМЕЊА
ПРЕДЛАГАЧ	Центар за истраживање православног монархизма
ОПИС	Превасходни, основни и незаобилазни елеменат свакога грба јесте, наравно, штит. У овој стилизацији предложенога грба Општине Босилеград употребљен је штит тзв. ''варијашкога'' типа. Овај штит је подељен на две целине изломљеном траком, као малим ширитом (тзв. ''шевронелом'') црвене боје у горњем делу (тзв. ''глави'') штита. Горњи део штита је зелене боје што символизује етничку припадност великога дела житеља Општине, као и непосредну близину суседне Бугарске. Доњи део штита, пак, плаве је боје што, символично, представља територијалну припадност Србији. Описани ''шевронел'' између ове две целине представљен је у црвеној боји, што представља непосредну близину државне границе. Избор црвене боје, стога, нипошто није случајан, будући да се ради о народној боји подједнако и српске и бугарске народне заједнице. Према томе, овде се, символично, граница не представља као место раздвајања, већ спајања двају једноверних, једноплемених и једнојезичних народа. На средини штита су два, суочена, пропета златна грифона, који држе уздигнуту везу босиљка између себе. Коришћење мотива босиљка, биљке, која има позната благотворна својства и улогу у Свештеним радњама, оправдано је обзиром на познату латинску изреку: ''Nomen est omen''. Уосталом, у хералдици је уобичајен поступак атрибуције грбова са обзиром на име будућега носиоца. У тим случајевима, дакле, мотиви са грба одговарају имену његовога баштиника. Грифон је, међутим, познат као краљ међу митолошким бићима. Наиме, реч је о митолошком бићу, које је комбинација орла и лава, а орао је краљ међу птицама, као што је и лав краљ међу зверима. Избор је пао на грифона управо из ових разлога, јер је бели (истина – двоглави) орао символ Србије, док је златни пропети лав символ Бугарске. Уз то, грифон је символ Господа нашега Исуса Христа, због двојности своје Природе, а символизује и снагу и вођство, што су атрибути пожељни за једно општинско средиште, као што је Богом чувано место Босилеград. У дну (тзв. ''подножју'') штита је символични приказ златнога новчића, што представља стремљење ка материјалноме благостању, које је основa за напредак Општине. Ову чињеницу употребљени символ представља и својим положајем на штиту. Такође, овај мотив указује и на оближњи географски топоним, као што је планина Дукат. Изнад штита је зидана (тј. тврђавска) бела круна без мерлона, која одговара статусу и броју становника Општине. Држачи (тј. чувари) штита су двобојни, сребрно – златни, грифони, ''оружани'' црвено (тј., са црвеним канџама, кљуном и језиком). Између њих и штита су пободена копља за заставе са златним Крстовима на врху. Десно се у поље вије српска државна тробојка, а лево предложени барјак Општине Босилеград, обе типа стандарте (тј. једнаких страница). У подножју грба је изувијана бела лента за девизу грба, са црним натписом: БОСИЛЕГРАД.

Мали Грб

Средњи Грб

Велики Грб

МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Барје – Белут – Бистар – Босилеград – Бранковци – Бресница – Буцељево – Гложје – Голеш – Горња Лисина – Горња Љубата – Горња Ржана – Горње Тламино – Грујинци – Доганица – Доња Лисина – Доња Љубата – Доња Ржана – Доње Тламино – Дукат – Жеравино – Зли Дол – Извор – Јарешник – Караманица – Милевци – Млекоминци – Мусуљ – Назарица – Паралово – Плоча – Радичевци – Рајчиловци – Ресен – Рибарци – Рикачево – Црноштица